Ministar finansija BiH: Građani BiH treba da znaju, prevarili smo ih

Ministar finansija Bosne i Hercegovine Srđan Amidžić najavio je u Dnevniku 2 Radiotelevizije BiH (BHRT) kako će resorno ministarstvo Savjetu ministara predložiti manji budžet BiH za 2024. godine nego je bio 2023. Ja vam mogu reći za moje ministarstvo da ćemo predložiti manji budžet u odnosu na ovaj koji je odobren 2023. godine, kazao je ministar Amidžić gostujući u Dnevniku BHRT-a.

“Ne vidim razloga za povećanje budžeta kada neke stvari možemo raditi na efikasniji način, a višak novca ostaviti entitetima, kantonima, lokalnim zajednicama da rješavaju svoje probleme, odnosno probleme građana.

Kada govorimo o prihodima od poreza koje prikuplja Uprava za indirektno oporezivanje, oni u najvećoj mjeri dolaze od građana i zato je red da se krajnim korisnicima, odnosno njima taj novac i vrati, rekao je ministar.

“Što se tiče prihoda oni rastu, ali ostaje ozbiljno pitanje raspodjele putarina. To su ozbiljna sredstva koja se nalaze u UIO i na tom primjeru možemo pokazati da li smo ozbiljna država i da li možemo funkcionirati na ovaj način.”

Ministar Amidžić je konkretno govorio o ciframa koje se nalaze u UIO, a prikupljene su od putarina u oba entiteta.

“Ono što građani trebaju da znaju je da smo mi u ovom momentu prevarili ljude koji žive u Bosni i Hercegovini. Građani Bosne i Hercegovine su odvojili neka sredstva i za te novce se trebaju izgraditi kilometri i kilometri puteva. U ovom momentu građani u BiH su uplatili 15 km autoputeva koje ne gradimo, zatim 50 km magistralnih puteva i mi se ne možemo dogovoriti na koji način to da vratimo. I na ovaj način ne možemo dalje. Shvatam ja tvrde stavove i RS i FBiH.”

Za BHRT je rekao kako nije sporan kompletan iznos tih sredstava.

“Nije sporan čitav iznos. Trebamo građanima isporučiti ono što je plaćeno, i onaj sporni mali dio ostaviti za dogovor kasnije. Postavlja se i pitanje, možda, krivične odgovornosti. Inflacija je prošle godine bila 14 posto, 20 mili. pojede inflacija svake godine samo na te puteve. Imate preduzeća (JP Autoceste i Autoputeve RS) koji se zadužuju pored sredstava koji stoje na računu UIO BiH. Imam li pravo postavitio pitanja “Jesmo li mi ozbiljni” ili “Da li ćemo prevariti ljude koji su glasali i koji su nas izabrali”.

Što se tiče Zakona o sudovima BiH, Amidžić je kazao da on predstavlja rezultat političkih dogovora i konsultacija.

“Ali ono o čemu se već govorilo kada je u pitanju Republika Srpska je jasno definisan stav kada govorimo o samim prioritetima u vezi a tim političkim pitanjima koja su bitna, kako za RS tako se doživljava kada je u pitanju Federacija BiH. Samo na takav pristup uz međusobno uvažavanje se može doći do rješenja  između ostaloh i kada je riječ o tom zakonu o kome smo govorili.”

Govoreći o odluci za izdvajanje tri miliona i šesto hiljada maraka Ministarstvu obrane BiH, te zašto nije usvojena na Vijeću ministara, kazao je da se toliko novca ne može isplatiti iz budžetske rezerve jer je zakon tačno definisao šta budžetska rerezerva podrazumijeva.

“Ja mislim da ni helikopteri,ni zakon o sudovima ne mogu da budu najbitnija pitanja kada pričamo o Bosni i Hercegovini. Pitanje koje stavljamo po strani i koje je bitno je budžet. To je jedan posao koji se nalazi pred nama. I kad su u pitanju helikopteri i kada je u pitanju Ministarstvo odbarene BiH, postigli smo razumijevanje da taj budžetski zahtjev koji je iznosio oko milijardu i 800 miliona KM neće biti prihvaćen i neće se realizovati kao takav , odnosno mora se korigovati. To je jedna od tema o kojoj moramo da se bavimo pored ovih ostalih.”

Amidžić je istakao da se institucije na nivou Bosne i Hercegovine ponašaju kao da ne dijele sudbinu lokalnih zajednica, entiteta i kantona.

“Svi nivoi su pristupili procesu racionalizacije, trude se da efikasno provode procese, samo institucije na nivou BiH se ponašaju da su lišeni tog procesa i nisam saglasan sa tim. Za 2024. godine mi moramo korigovati troškove jer nam nedostaje 37 miliona KM i to mora da koriguje ne samo ministarstvo nego i manji. Govorili smo o Komisiji za koncesije gdje je izdvojeno milion KM, a nisu dali nijednu koncesiju, ili npr. Agencija za podršku policijskim tijelima, od 2008. godine rade i jedina im je obaveza da provode javne nabavke i do sada su uradili samo jednu. Njihov budžet je 1,5 do 2 mil KM na nivou BiH.”

Na kraju je podvukao da se budžetski korisnici moraju uklopiti onaj okvir koji postoji i na takav način mogu doći do budžeta.

Početak